{"id":548,"date":"2021-12-20T18:59:43","date_gmt":"2021-12-20T17:59:43","guid":{"rendered":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/?page_id=548"},"modified":"2022-01-10T11:16:55","modified_gmt":"2022-01-10T10:16:55","slug":"elena-bavandpoori","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/prijevodi\/elena-bavandpoori\/","title":{"rendered":"Elena Bavandpori"},"content":{"rendered":"\n

ISPRI\u010cAJMO PRI\u010cU ONAKO KAKO SMO JE ZASLU\u017dILI<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

U sobi je mrkli mrak. Ni jedan jedini snop svetlosti ne uspeva da se probije kroz \u017ealuzine. Spavam predugo, kao i uvek. Ma\u0107eha me budi ne\u017enim glasom. \u201eEvo, ustajem!\u201d, dovikujem. Zna da la\u017eem. Isuvi\u0161e me dobro poznaje. Jer poznaje i mog oca. Mi volimo da se naspavamo. U\u0161u\u0161kam se u topao pokriva\u010d znaju\u0107i da me ma\u0107eha ne\u0107e osu\u0111ivati ako ostanem da le\u017eim jo\u0161 pola sata. Poznajem je ve\u0107 vi\u0161e od dvadeset godina. Ona mi je poput majke. Mnogi misle da mi je biolo\u0161ka majka. Ne ispravljam ih. Uvek je uredno obu\u010dena, \u0161minkom izvu\u010de bademaste o\u010di da budu jo\u0161 ve\u0107e i stalno zra\u010di rado\u0161\u0107u i spokojem. Dok tata i ja dremuckamo, ona meditira. Kada kona\u010dno ustanem, vidim oca u hodniku i smejemo se. Oboje razbaru\u0161ene kose. Moj otac je prili\u010dno introvertan \u010dovek koji \u010desto, i nagla\u0161avam ba\u0161 \u010desto, ponavlja iste pri\u010de. \u201eDa li se se\u0107a\u0161 kako si sa tri godine uvek govorila univerzija umesto univerzum?\u201d Dap, zahvaljuju\u0107i mom ocu i njegovom stalnom ponavljanju pri\u010da, znam. \u010cesto ga vidim u ba\u0161ti kako pu\u0161i s knjigom u ruci. Prekr\u0161tenih nogu i potpuno udubljen u \u010ditanje. Svaki put kada ga vidim kako sedi me\u0111u ru\u017eama i nasmejan okre\u0107e stranicu, pomislim da razumem \u0161ta je romantika.<\/p>\n\n\n\n

\u010cudan je to par, moj otac i moja ma\u0107eha. Ona je bila njegova prva velika ljubav. Na nemirnim ulicama Teherana. Daleko od spokojne ba\u0161te koja poziva na \u010ditanje i pu\u0161enje. Za vreme Islamske revolucije 1979. moj otac je imao \u010detrnaest godina. Ve\u0107 je tada bio aktivan u nekoj komunisti\u010dkoj partiji. Skandirao je parole, lepio postere po gradu i vodio antire\u017eimske radio-emisije. Nije imao vremena za prijateljstva. Imao je misiju. To mu je polazilo za rukom tri godine, sve dok mu vlast nije u\u0161la u trag. Preko zagonetnog telefonskog poziva saznao je da ga tra\u017ee. Ispred porodi\u010dne ku\u0107e bila su crna kola. Uznemiravali su mu roditelje kad nije bio kod ku\u0107e. Tada je postalo izvesno: morao je da pobegne. Nije bilo dovoljno vremena da se pozdrave kako dolikuje. Ali postojala je jo\u0161 jedna osoba koju je otac \u017eeleo da povede sa sobom.<\/p>\n\n\n\n

Moju ma\u0107ehu poznavao je iz kruga porodi\u010dnih prijatelja i oduvek mu je bila privla\u010dna. Imala je dar da u svemu vidi dobro. Bila je neustra\u0161ivi optimista. Mom ocu je to delovalo nemogu\u0107e. Bila je nekoliko godina starija od njega i imala je mnogo udvara\u010da, ali nijedan je nije bio dostojan. Tako makar ona ka\u017ee. Iako je mog oca navodno smatrala suvi\u0161e mladim, impresionirala ju je njegova  preduzimljivost. I njenu porodicu su proganjali. Kada su njen otac i brat odlu\u010dili da pobegnu zajedno s mojim ocem, skupila je hrabrost i po\u0161la s njima. Prvobitno nije ni trebalo da po\u0111e s njima,jer su mu\u0161karci mislili da nema dovoljno snage i izdr\u017eljivosti za bekstvo. Ali nisu uspeli da je ubede da odustane. Duboko je udahnula i poslednja isko\u010dila iz kombija u pokretu kako bi zajedno s tri mu\u0161karca pod okriljem no\u0107i krenula preko iranske granice prema Azerbejd\u017eanu. Nakon vi\u0161emese\u010dnog bekstva u Rusiji im je odobren azil.  <\/p>\n\n\n\n

Bili su poprili\u010dno zatreskani, ka\u017ee moj otac. Ali u Sovjetskom Savezu je posao odre\u0111ivao dnevni ritam. Iako su \u017eiveli u istom domu, nisu se \u010desto vi\u0111ali. Koriste\u0107i la\u017ena imena svakog dana su obavljali fizi\u010dke poslove kao bravar i kroja\u010dica. Slobodno vreme su, ako je bilo mogu\u0107e, provodili zajedno. Hteo je da je zaprosi kada je imao dvadeset godina. Ali razdvojili su ih. Morali su da rade na razli\u010ditim mestima i izgubili su kontakt. Otac je dobio priliku da do\u0111e u Nema\u010dku. Nakon mnogo godina osnovao je malu porodicu. Ja sam se rodila. Istovremeno je ma\u0107eha u\u010dinila isto to, tako\u0111e u Nema\u010dkoj. Otac nikad nije prestao da misli na nju, na njenu sna\u017enu volju i lep osmeh. Skoro kao da je tako moralo biti, sreo ju je opet na nekim demonstracijama. Gledao je zaneseno u njene velike bademaste o\u010di koje su \u0161minkom bile dodatno istaknute. Nikada nije odustala od njihove ljubavi. Nekoliko godina kasnije su se ven\u010dali.<\/p>\n\n\n\n

Rado bih danas sedela pored oca u ba\u0161ti i ispri\u010dala ovu ljubavnu pri\u010du kao da je istina. S ponosom bih ispri\u010dala da je jedna porodica uprkos u\u017easima i nasilju iz pro\u0161losti uspela da opstane. Ali nije tako.<\/p>\n\n\n\n

Jer ja svoju pri\u010du izmi\u0161ljam. U mojoj pri\u010di nema mesta za u\u017ease na\u0161e pro\u0161losti. Nema mesta za rastanak od ro\u0111ene majke, nema mesta za rane od bekstva, nema mesta za krvave ulice Teherana. Ne\u0107u pri\u010dati o depresivnim epizodama mog oca i o njegovoj usamljenosti. Pre\u0107uta\u0107u da ve\u0107 dugo nismo u kontaktu. Jedva da se i se\u0107am nepodno\u0161ljive ti\u0161ine koja vlada me\u0111u nama. Jer ako se prisetim, posta\u0107e istina. Posta\u0107e opipljivo a bol je suvi\u0161e sna\u017ena.<\/p>\n\n\n\n

Iranski re\u017eim je mom ocu onemogu\u0107io da izgradi zdrav odnos prema sebi i prema drugima, pa \u010dak i prema ljubavi svog \u017eivota \u2013 mojoj ma\u0107ehi. Ostao je zaglavljen u borbi za to da ve\u0107 sa \u010detrnaest godina bude odrastao, da se sa sedamnaest vi\u0161e nikada ne mo\u017ee vratiti u domovinu i da ostane sna\u017ean. Ja znam da je tu\u017ean. I izgubljen. Iza svog tog intelekta, obrazovanja i knjiga otac je ostao sedamnaestogodi\u0161nji de\u010dak koji tra\u017ei dom.   <\/p>\n\n\n\n

Jednog dana otac mi je rekao: \u201eNedavno sam shvatio: \u017eivim u Nema\u010dkoj i nemam domovinu.\u201d Prona\u0161ao je azil u gomili knjiga, kod Petera Handkea i Hane Arent. Knji\u017eevnost mu pru\u017ea uto\u010di\u0161te. Ljudi mu to uto\u010di\u0161te ne mogu pru\u017eiti. Radije \u010dita i pu\u0161i. Sam. Moj otac \u010duva svoju privatnost, jer je \u017eivot od njega napravio autsajdera i usamljenika. Pri\u010danje ga je ko\u0161talo \u017eivota u miru. \u0106utanje o na\u0161oj zajedni\u010dkoj patnji dr\u017ei nas na okupu. Tako pre\u017eivljavamo. Ne\u017ena ljubavna pri\u010da mojih roditelja je na\u010din da sebi stvorimo iluziju domovine i zajednice \u2013 iako ose\u0107amo da ne pripadamo ni jednoj zajednici.<\/p>\n\n\n\n

Nije ni va\u017eno da li je moja pri\u010da istinita, va\u017eno je da mi daje ose\u0107aj pripadnosti. Pri\u010dam ovu pri\u010du onako kako je trebalo da se dogodi. \u017delim da bude takva za mene, za mog oca i za moju ma\u0107ehu. Mi zaslu\u017eujemo ovu pri\u010du. Sve dok jednom ne budemo dovoljno hrabri da pogledamo u ponor. Dok ne nau\u010dimo da razbijemo \u0107utanje i dok ne budemo zajedno \u017eeleli da otvorimo rane. Nadam se da \u0107e ta hrabrost uskoro do\u0107i: postepeno se raspr\u0161uje, ova iluzija.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Prevele Iva Simurdi\u0107, Biljana Kova\u010d, Milana Mili\u0107<\/p>\n\n\n\n

Original: Elena Bavandpoori: „Erz\u00e4hlen wir die Geschichte so, wie wir sie uns verdient haben“<\/p>\n\n\n\n

auf: PS: Anmerkungen zum Literaturbetrieb \/ Politisch Schreiben<\/em>: https:\/\/www.politischschreiben.net\/erzahlen-wir-die-geschichte-so-wie-wir-sie-uns-verdient-haben\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ISPRI\u010cAJMO PRI\u010cU ONAKO KAKO SMO JE ZASLU\u017dILI U sobi je mrkli mrak. Ni jedan jedini snop svetlosti ne uspeva da se probije kroz \u017ealuzine. Spavam predugo, kao i uvek. Ma\u0107eha me budi ne\u017enim glasom. \u201eEvo, ustajem!\u201d, dovikujem. Zna da la\u017eem. … Weiterlesen →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":4985,"featured_media":0,"parent":235,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"full-width-page.php","meta":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/548"}],"collection":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4985"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=548"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/548\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":980,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/548\/revisions\/980"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/235"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=548"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}