{"id":713,"date":"2021-12-23T11:00:50","date_gmt":"2021-12-23T10:00:50","guid":{"rendered":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/?page_id=713"},"modified":"2022-01-10T11:13:56","modified_gmt":"2022-01-10T10:13:56","slug":"ana-dobelman","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/prijevodi\/ana-dobelman\/","title":{"rendered":"Ana Dobelman"},"content":{"rendered":"\n

KLIK<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

,,Svi ljudi imaju tajne, zar ne?\u201c, odgovara Jule i nada se da je ovim tema zaklju\u010dena. Pitanje je \u010dudi i uznemirava. Na \u0161ta cilja? Naslu\u0107uje li \u0161ta? Jonatan se cereka. ,,Ta\u010dno\u201c, ka\u017ee on. Trgnula se. Ne sada, ne danas, ne ve\u010deras. Danas \u017eeli da slavi, pije, ple\u0161e, smeje se. Dakle, ne danas. Nekada \u0107e ionako do\u0107i, taj trenutak. Ona ga naziva \u0161okom normalnosti. Uvek se javi kada suo\u010di ljude sa svojom normalno\u0161\u0107u, kada poka\u017ee ono \u0161to je za nju normalno. Zato \u0161to nema volje da od toga pravi tajnu, bar ne zauvek, a ni predugo. Bar ne toliko dugo da mora da la\u017ee. Ili da \u0107uti kada bi radije govorila. Govoriti, mo\u0107i objasniti, biti shva\u0107en. Samo govoriti o svojoj istini, kao i o svim drugim stvarima u \u017eivotu. Ne kraju, nije sve lepo, veselo ili jednostavno u \u017eivotu, ni za koga. Ali kada ona govori o tome, o svom teretu, to uvek izazove neki klik kod sagovornika. Ponekad pomisli da \u010duje to kliktanje kao kada se ne\u0161to uklju\u010duje i isklju\u010duje. Klik. Klik i menja se mimika, dr\u017eanje i o\u010di sagovornika. Klik i normalnost je nestala, nestala poput dosadnog pop-up-a<\/em>. Kao da je proglasila vanredno stanje. Svaki slede\u0107i put taj sagovornik pa\u017eljivo bira sve \u0161to \u0107e joj re\u0107i poku\u0161avaju\u0107i da ne napravi gre\u0161ku. Tu nema pomo\u0107i. Onda uvek ima ose\u0107aj da mora da obja\u0161njava, da mu ka\u017ee \u0161ta bi on ili ona sada trebalo da uradi. Taj trenutak je nervira, ali pro\u0111e. Bar je to do sada bilo tako.<\/p>\n\n\n\n

Jonatan joj sad stavlja ruku oko struka. Srce joj posko\u010di. Jo\u0161 uvek, a mislila je da je s tim gotovo. Prijateljski, ni\u0161ta vi\u0161e, ipak se tako dogovorila sa sobom. Ako bi ne\u0161to po\u010dela sa Jonatanom, do\u0161ao bi momenat, klik, i neprijatnost nakon toga jo\u0161 br\u017ee. Brzina neke izbacuje iz koloseka. A njega ne \u017eeli da izbaci iz koloseka. Ali Jule se zaklela, i do sada se dr\u017eala toga, da ne\u0107e spavati ni sa kim, a da to prethodno ne ispri\u010da. Sve drugo boli ili nju ili tu drugu osobu. ,,Silovana sam\u201c, uglavnom ne ka\u017ee, iako bi zapravo to \u017eelela. Za\u0161to uvek treba na\u0107i toliko parafraza, neodre\u0111enih re\u010di, nagove\u0161taja, malih la\u017ei. ,,Silovana sam, kada sam imala 9 godina.\u201c Za\u0161to ne samo tako, i gotovo. Najradije i dalje tako, jer se takve pri\u010de retko jednostavno zavr\u0161avaju. Jednina je neuobi\u010dajena. Ali to bi bilo previ\u0161e istine. To bi ih jo\u0161 vi\u0161e izbacilo iz koloseka. Zato ona ka\u017ee: ,,Imala sam lo\u0161a iskustva\u201c i ,,To nema nikakve veze sa tobom\u201c. Ponekad ka\u017ee i da joj je \u017eao i da se nada da ne kvari ne\u0161to ili da nije previ\u0161e naporna. Posle toga se nervira. Na kraju krajeva, \u0161ta mo\u017ee, i za nju je to mu\u010dno. Glup je taj klik, kada o tome govori. Ne postoji ni\u0161ta \u0161to vi\u0161e odbija od tog klika. \u017deli da bude po\u017eeljna tokom seksa. Sa\u017ealjenje je sve suprotno od toga, bar za nju. Jule nije femme fragile<\/em>. Uvek to ka\u017ee kada je smatraju slabijom nego \u0161to jeste. Treba sa\u010dekati da druga osoba do\u0111e sebi, da spakuje pli\u0161ane rukavice. To ne uspeva uvek. To ne mogu svi. Ali ako ona ni\u0161ta ne ispri\u010da, tipovi to shvataju li\u010dno, \u017eene tako\u0111e. Mo\u017ee i njih da razume. Jeste \u010dudno kada joj se odjednom zgade ili je upla\u0161e, ona to ne \u017eeli ni da sakrije. Te\u0161ko je to ne shvatiti li\u010dno. Ipak, nervira.<\/p>\n\n\n\n

Ok, sada je ve\u0107 bolje: prijateljski. Apsolutno nema \u017eivaca za \u0161ok normalnosti, pogotovo ne ve\u010deras, niti sa Jonatanom. Na putu su prema Lu. Pokupi\u0107e nju i Emrea, da posle idu na elektronsku \u017eurku na otvorenom. Jule je ve\u0107 pijana. Ipak, drhti u svojoj tankoj letnjoj haljini i sle\u017ee ramenima. ,,Moramo da pijemo vi\u0161e\u201c, odlu\u010dna je i mora odmah da se nasmeje. Jonatan se sla\u017ee, privu\u010de je bli\u017ee sebi i dodaje joj belo vino. Yes, tako bi trebalo da bude ve\u010deras \u2013 lagano, lepo, pijano. Jule ima 24, generacija yolo<\/em>, bar vikendom, mada nije toliko stroga. Ima sre\u0107e, studiranje joj ne pada te\u0161ko. Jonatan uvek prepisuje od nje.<\/p>\n\n\n\n

Neko vreme su joj se svi\u0111ali ti momenti \u0161oka normalnosti. Bilo joj je uzbudljivo da posmatra druge, da ta\u010dno vidi kako se promena odvija. Prvo se primeti promena u dr\u017eanju tela,  to kratko povla\u010denje i uspravljanje. Onda osoba i sama primeti, ne \u017eeli sada da uradi ni\u0161ta pogre\u0161no, a pre svega ne \u017eeli da se povu\u010de. Ba\u0161 to ne. Mora pokazati da je tu, da je tu za nju, da ne odlazi. Da ni u kom slu\u010daju ne odlazi. Da ni u kom slu\u010daju nije \u0161okirana, da mo\u017ee da se nosi sa situacijom i izdr\u017ei je, da saose\u0107a. Kako da saose\u0107a, ako ne poznaje tu normalnost? Zatim dolazi pri\u010da. Retko ko postavlja pitanja, iako bi to bilo o\u010dekivano. Umesto toga, ve\u0107ina misli da sada mora da joj pomogne. Govore joj \u0161ta mora da radi, \u0161ta bi bilo dobro za nju. Kako oni to mogu znati? Oni o tome nemaju pojma. Logi\u010dno da ona zna bolje, da sebe bolje poznaje i ve\u0107 du\u017ee vreme \u017eivi s tim. Jule je isprobala kako razli\u010diti ljudi razli\u010dito reaguju i pritom ustanovila vrlo malo razlika.<\/p>\n\n\n\n

Jonatan za vikend ponovo ide kod roditelja. ,,Voleo bih da znam \u0161ta su tvoji roditelji skrivili pa ne pri\u010da\u0161 s njima.\u201c Gleda Jule sa strane provociraju\u0107i je. Sede u kuhinji kod Lu. On \u017eeli da joj se dopadne, ona to zna. Zato se uvek trudi da bude \u017eestok. Nekako sladak, ali zapravo joj se ba\u0161 to svi\u0111a, \u0161to nije \u017eestok, nego pre budalast tip. Ali proma\u0161io je metu. Jule ose\u0107a bes. Bes jer ne mo\u017ee objasniti. Bes jer sada ispada nezahvalna \u0107erka. \u0160ta uop\u0161te da ka\u017ee? Danas bi trebalo da bude duga, lepa no\u0107 za letnju \u017eurku. Ne \u017eeli da pokvari ve\u010de ni sebi ni drugima. Zato ne ka\u017ee ni\u0161ta, iako mrzi da \u0107uti, mrzi \u0161to ne mo\u017ee da objasni samo zato \u0161to drugi to ne mogu da podnesu. Ali bes ne nestaje. Najradije bi vrisnula: ,,Moja majka je pustila da moj silovatelj \u017eivi sa nama!\u201c Ipak se sabere. Njeno ve\u010de bi propalo, pa i narednih nekoliko nedelja sa relativno novim prijateljima. Dr\u017eali bi je pod staklenim zvonom. Ne bi znali kako da se nose sa njom i njenom istinom. Naporno je kad ne zna\u0161 kako da se nosi\u0161 sa nekim, u jednom trenutku bi po\u010deli da izbegavaju Jule. Zar nije sve to ve\u0107 pro\u017eivela i nau\u010dila da je bolje da \u0107uti, \u010dak i ako boli. A osim toga: \u017eurke pod staklenim zvonom su sranje. Tu se ne mo\u017ee dobro plesati. Sada mora ponovo da se nasmeje, kada zamisli stakleno zvono u svojoj veli\u010dini pod kojim ple\u0161e. Spokojna i za\u0161ti\u0107ena.<\/p>\n\n\n\n

Sada je ve\u010de, ipak, gotovo. Druga\u010dije je to zami\u0161ljala, nije imala vi\u0161e volje da \u010deka i upustila se u to sa Jonatanom. Bilo je lepo i obe\u0107avalo je mnogo. Sve do klika. Tada je on izba\u010den iz koloseka. Mora sada prvo to da prihvati. Ali ne prihvata, mada se pretvara i odjednom zna \u0161ta bi ona trebalo da uradi. U svakom slu\u010daju terapija, stru\u010dna pomo\u0107 i sli\u010dno. U ovakvim situacijama Jule ponekad vi\u0161e nema strpljenja. \u0160to oni ne mogu da izdr\u017ee. Ne mo\u017ee da razume. I nije to sebi mogla da dozvoli. Sada postaje cini\u010dna, ali i nervozna. Klik i ve\u010de je gotovo. Klik i ona je odjednom problem, ona odjednom ima problem. Moraju da se brinu o njoj. Niko to ranije nije primetio. Svi su mislili da se prili\u010dno dobro snalazi sama. Oduvek i jeste, morala je od malena. Ali onda ona to i ka\u017ee, i onda dolazi klik, i, cak, kao da je ona neko drugi. Ne radi se o njenim fle\u0161bekovima, njenom ga\u0111enju ili njenom strahu. Julin problem nije njen<\/em> problem.  <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Prevela Jelena Mandi\u0107<\/p>\n\n\n\n

Original: Anna Dobelmann: „Klick“<\/p>\n\n\n\n

auf: PS: Anmerkungen zum Literaturbetrieb \/ Politisch Schreiben<\/em>: https:\/\/www.politischschreiben.net\/klick\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

KLIK ,,Svi ljudi imaju tajne, zar ne?\u201c, odgovara Jule i nada se da je ovim tema zaklju\u010dena. Pitanje je \u010dudi i uznemirava. Na \u0161ta cilja? Naslu\u0107uje li \u0161ta? Jonatan se cereka. ,,Ta\u010dno\u201c, ka\u017ee on. Trgnula se. Ne sada, ne danas, … Weiterlesen →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":4985,"featured_media":0,"parent":235,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"full-width-page.php","meta":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/713"}],"collection":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4985"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=713"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/713\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":977,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/713\/revisions\/977"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/235"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/blogs.urz.uni-halle.de\/krisenszenarien\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=713"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}