Stiglo smo u Sarajevo u jedno kišno majsko poslepodne, možda je najbolje u uvodu reći kako su kiša i nešto hladniji majski dani bile možda jedine brige i jedine prepreke, ali i pored toga bili smo dočekani toplom dobrodošlicom. Sarajevske kolege nisu izgubili ništa od te toplote do kraja nedelje dok smo im bili „na teretu“, a isto mogu reći i za sve ostale Sarajlije sa kojima smo bili u kontaktu tokom našeg istraživanja i putovanja.
Naše istraživanje se bavilo temom antifašističke akcije i njene zaostavštine u bivšoj Jugoslaviji, zemlji koja je bila podignuta na temljima solidarnosti, bratstva i jedinstva i zemlje koje više nema. Sarajevo grad čiji geografski položaj leži negde u „srcu“ bivše SFRJ, naseljen ljudima različitih nacionalnosti i veroispovesti. Kako nam je Boro Kontić kasnije otkrio, upravo iz tog razloga je Sarajevo (a može se i cela Bosna i Hercegovina) morala ponašati kao „dobar i uzoran đak“, principi bratstva i jedinstva su bili najsnažniji upravo u ovoj zemlji i pedesetak godina kasnije u njoj su se dogodile i najkrvavije podele u najmračnijoj epohi Balkana 20. veka.
Boro Kontić je direktor „MediCentra“ nezavisne medijske kuće koja se bavi istraživačkim novinarstvom, sakupljanjem i digatilizacijom, kao i izdavačkim delatnostima. U nekadašnjoj zemlji bio je urednik Omladinskog programa Radija Sarajeva i novinar. U periodu Omladinskog programa, bio je i producent kultne serije „Top Lista Nadrealista“ apsurdne skeč komedije, kojoj se pripisuju razna predviđanja budućih podela među ljudima (pa i podela Sarajeva na dva dela).
Bora nam je otkrio više o „zlatnom dobu“ istraživačkog novinarstva koje nastupilo 1987. nakon afere „Agrokomerc“, pada velike firme u bankrotsvo, koji je bio slučaj koji je odjeknuo u Jugoslaviji i otvorio se prostor novinarstvu da zadire dublje u društvena pitanja. Taj period je trajao do početka rata. Tokom rata, Boro govori, kako je došlo do propadanja „istine“ i njene krajnje relativizacije, tada nastaju nacionalističke medijske mašinerije na sve tri zaraćene strane u BiH, sa namenom da kreiraju svoje stvarnosti. Taj proces, traje i danas i doživljava novi procvat u eri „fake news-a“. Tokom našeg razgovora Boro se kritički osvrtao na život u bivšoj Jugoslaviji, ukazao je na njene standarde i ulaganja u kulturu i obrazovanje, ali bio je i kritičan prema slici koja se stvara danas, jer nije sve izgledalo tako idilično, bilo je teško doći do stana, radnici su bili slabo plaćeni i ceo sistem je u jednom momentu počeo da se srozava.
Na našem istraživanju Titove Jugoslavije, obišli smo Jajce i muzej neretvanske bitke u Jablanici, mesta u kojima su se odigrali neki od presudnih trenutaka u stvaranju nove Jugoslavije i gde smo mogli da saznamo nešto više o herojskim naporima partizanskog otpora u drugom svetskom ratu. Bitno je napomenuti kako je Sarajevo jedini glavni grad iz bivših država koji i dalje ima ulicu nazvanu po Titu, a njegov kult se i dalje slavi kako u Sarajevu tako i širom Bosne, kao uspomena na neka bolja vremena zajedničkog suživota ovdašnjih naroda.
Sarajevo kao grad, nas je apsolutno sve očarao. Mislim da se nikada nisam negde osećao toliko dobrodošlo. Njegova kulturološka različitost vam omogućuje da putujete kroz kulture i vekove u roku od par minuta hoda kroz nekoliko ulica. Šarenilo naspram strogoće, urbanost naspram tradicije, secesija i orijent, prljava reka i snežni vrhovi okolnih planina, sve ovo i još mnogo toga, čine ovaj grad tako neobičnim, jedinstvenim i poetičnim. Razmišljao sam čak i o selidbi.