REČNIK NEPREVODIVIH REČI
Опърничав*
Svi su voleli Tanju, da, obožavali smo je. I tada je to bilo neverovatno, jer nas je u kući inače malo šta povezivalo. Prijatelji/ce moje braće i sestara bili su mi tada baš glupi. Pričali su o glupostima, umesto da se igraju sa mnom, a kao mezimče uzimala sam im to za zlo. Dugo sam živela u nepokolebljivom uverenju da su ne samo rođaci, naročito braća i sestre, nego i većina drugih ljudi stvoreni da me uče zabavnim igrama. Bilo je bez veze već to što su svi bili dosta stariji od mene, ali do god su pričali uzbudljive priče, vodili me u bioskop ili na žurke, pažljivo me slušali ili umeli dobro da ispune vreme, bila sam velikodušna i ignorisala sam tu činjenicu.
Čovečanstvo je očigledno bilo obavešteno o tome kako stvari stoje i tako smo srećno živeli zajedno.
A onda, bez ikakvog upozorenja ili prelaza, našla sam se u nepoznatoj i veoma neprijatnoj ulozi male, potencijalno nesnosne sestre. Kakva nepravda, do juče su to bili moji ortaci. Pre bih crkla nego da odam ko je već probao prvu cigaretu, ko se s kim smuvao ili ko beži iz škole. Iako sam sve to znala iz prve ruke, uvek sam bila u centru zbivanja. Čvrsto sam verovala da među nama postoji nepokolebljivo poverenje i privrženost, ali deo zajedničke stvarnosti počeo je primetno da se raspada, da nestaje i da mi izmiče. Sada bi šuškanje, šaputanje i tračanje naglo utihnulo kad bih ušla u prostoriju. Obraćali bi mi se tim visokim glasom, koji se smatra ljubaznim a čija neprirodna piskavost mi je šištala u ušima. Intonacija se tako naglo menjala da sam ponekad već na vratima zastajala.
Prijatelji/ce moje braće i sestara postali su mi strašno nezanimljivi/e. Nisam htela ni da znam kako se s takvima može po ceo dan. U nekom trenutku počela sam da se raspitujem kod roditelja šta misle o tome da mi rode brata ili sestru i kada mi je izgledalo da porodični život ne obećava ništa uzbudljivo, preusmerila sam svoja interesovanja na školu. Mora da je Tanja negde u tom periodu došla kod nas.
Meni se čini da nisam imala više od šest godina kad se Tanja pojavila, sve uspomene s njom deluju mi tako detinjasto. Ali kad izračunam, shvatam da sam imala najmanje deset godina.
U sećanju се бутат se sudaraju, kao na školskom dvorištu, nikada ufotkane slike, sačuvane u optici analogne Lajke, pomalo crvenkaste. Kako sećanja mogu da se ponašaju kao da su razvijena u foto-studiju!
Vidim kauč na razvlačenje u dnevnoj sobi, ram od svetlog drveta, sebe kako bolesna ležim na njemu okružena omiljenim igračkama, na ivici sedi Tanja…
I već mi se nemački jezik kao avet mota po glavi, jer u mom maternjem jeziku reč za igračku postoji i u jednini i u množini. U pitanju je nežna, razigrana reč, koja se smešno rimuje. Spielzeug na nemačkom zvuči drugačije i nekako sumnjivo, kao da je jednina. Kako ću, pa ne mogu u svoja sećanja iz detinjstva da ubacim stručni izraz Spielwaren. Ne, to prepuštam prodavnicama igračaka. Spielsachen?[1] To bi bio kompromis. Ali truli. Jer, nisu to bile stvari, to su bili moji prijatelji.
Treba li sad da vršljam po sećanju, pa da na kauč stavim samo jednu igračku? Ne, ni to ne može, kad sam bila bolesna, sve su mi trebale. A ako je samo jedna igračka, kako onda da pričam o Tanji… Ta reč mi ne da mira. Tražeći spas otvaram rečnik i evo ga – das Spielzeug ne označava samo predmet za igru namenjen deci, već i mnoštvo igračaka. Glasno i duboko izdišem i zatvaram tab. Ali prekasno je, krajičkom oka videla sam je, tabelu s gramatikom u kojoj pored das Spielzeug stoji i množina – die Spielzeuge. Kako sad to? Jer, ako jednina označava mnoštvo, nije potrebna množina, a ako se koristi množina, onda jednina ne mora da označava mnoštvo.
Tanja, jesi li još tu? Glava počinje da mi se puši, sećanje samo što nije otišlo, a onda iskače zeleno, nasmejano žapče iz mog detinjstva. Kako je u ruskim bajkama uvek bila ženka, a u Grimovim uvek mužjak, moje žapče je bez problema po potrebi menjalo pol. Evo ga – s plišano-krznenim telom koje me je pomirilo sa svim krastačama sveta, bezimeno, uvek u stabilnom čučnju, neuništivo i dobro raspoloženo. I – da, davno zaboravljeno! Nije ovo nikakav jeftin trik, na tren se otvaraju avetinjski lavirinti sećanja u kojima odjednom postoji nešto o čemu više ništa nismo znali, što nam nije nedostajalo, ali sada, sada se pitamo kako je uopšte moglo da se izgubi, da se zaboravi.
Plišano žapče iz mog detinjstva pobeglo je i ponovo je pored mene, da me štiti, jer sećanja – zaboravljena, pozajmljena ili izmišljena – bodljikavi su stvorovi.
* Pridev, često u upotrebi. Tvrdoglav, svojeglav, опак, своенравен
[1] die Sache, -n – stvar (prim. prev.)
Prevele Biljana Kovač, Milana Milić, Iva Simurdić
Original: Radostina Patulova: „Wörterbuch der unübersetzbaren Wörter“
auf: PS: Anmerkungen zum Literaturbetrieb / Politisch Schreiben: https://www.politischschreiben.net/worterbuch-der-unubersetzbaren-worter/